Od 16. maja do 6. juna u Evropskoj kući u Beogradu, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, biće održana smotra “Filmski petak” posvećena italijanskom filmu. Na programu su četiri čuvena filma: “Najlepša” Lukina Viskontija, “Čudo u Milanu” Vitorija de Sike, “Noć” Mikelanđela Antonionija i “Prosjak” Pjer Paola Pazolinija. Filmovi će biti prikazani u originalnoj italijanskoj verziji sa titlovima na srpskom. Svakoj projekciji filma prethodiće razgovor koji će moderirati profesor Goran Terzić, sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u kojem će učestvovati predstavnici mlađe generacije kritičara okupljenih oko veb portala Filmoskopija, koji je nastao pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije.
Ulaz je besplatan uz prethodnu registraciju na ovom linku.
Za više informacija: https://evropskakuca.rs/dogadjaj/filmski-petak-italijanski-neorealizam/
“Najlepša” (1951), Lukino Viskonti
16. maj, 19.00 č
Magdalena prati kćerku na filmski konkurs i ubuđena je u njen uspeh ali stvarnost će biti drugačija. Reč je o filmu koji raskrinkava dvoličnost i licemerstvo koja se kriju iza iluzije slave.
“Čudo u Milanu” (1951), Vitorio de Sika
23. maj, 19.00 č
Baka Lolota pronalazi dete ispod lista kupsa i odgaja ga. Ona umire a dete, Toto, završava u sirotištu a potom u barakama na periferiji Milana. Kada jedan bogati industrijalac kupi to zemljište i pokuša da otera one koji su tu naseljeni, Lolotin duh posećuje Totoa i poklanja mu poseban dar.
“Noć” (1961), Mikelanđelo Antonioni
30. maj, 19.00 č
Đovani Pontano, uspešni pisac iz Milana, prolazi kroz bračnu krizu: svaka mogućnost dijaloga sa suprugom Lidijom deluje izgubljena. Razdvojenost i pomirenje ovog para su u centru metafore otuđenja u modernom društvu.
“Prosjak” (1961), Pjer Paolo Pazolini
6. jun, 19.00 č
Vitorio, poznat kao Prosjak, jeste delinkvent koji živi u bedi rimske periferije. Kada se zaljubi u jednu mladu ženu, odlučuje da se pokaje i da živi pošteno, ali deluje kao da za njega ne postoji mogućnost iskupljenja. Film Prosjak, debitantsko delo Pjer Paola Pazolinija, predstavlja duboku refleksiju o položaju čoveka i društvenoj stvarnosti rimskog podproletarijata.