Italijanski semestar predsedavanja Savetom Evropske unijeBEOGRAD
OKRUGLI STO na temu:“KOTOKO KONJANICI, ČUVARI DUŠE”Italijanska kolekcija afričke umetnosti
Učestvuju:Harold Augustus Koko, ambasador Nigerije u BeograduSira Miori, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i koordinator područja, savetnik za kulturu Ambasade Italije u SrbijiSenka Kovač, profesor Odeljenja etnologije i antropologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Narcisa Knežević Šijan, direktor Muzeja afričke umetnosti u BeograduMarija Ličina i Dragan Mišković, kustosi Muzeja afričke umetnosti i autori kataloga izložbeIzložba “Konjanici Kotoko, čuvari duše” u organizaciji Muzeja afričke umetnosti i Italijanskog instituta za kulturu, nastaviće se do 2. novembra 2014, kako bi što veći broj posetilaca mogao da uživa u ovoj jedinstvenoj kolekciji afričke umetnosti koju čine 344 statuete od metala.Reč je o delima umetnika polunomadskog naroda Kotoko, koji živi na južnim obalama jezera Čad, u Kamerunu, Čadu i Nigeriji. To su male skulpture od bronze, gvožđa, bakra, kalaja ili legura siromašnih metala realizovane u tehnici fuzije, čija visina ne prelazi 11 centimetara. Predstavljaju takozvane “Putchu Guinadji”, konjanike pri jahanju a u veoma retkim slučajevima konje bez konjanika. Smatrane su “čuvarima duše” i prema narodnim verovanjima, upotrebljavaju se kao efikasni instrumenti protiv ludila i opsesivnosti.Naime u ovom delu afričkog kontinenta rasprostranjeno je uverenje da “Putchu Guinadji” sadrže drevna ezoterijska saznanja koja koriste šamani u razgovoru sa duhovima, često uspevajući da promene realnost.Ove statuete predstavljaju jednu od brojnih formi apotropejske afričke magije i smatrani su “živim” predmetima: konj predstavlja duh pojedinca koga je obuzela bolest a konjanik je, s druge strane, duh koji ga poseduje. Konji, ponekad, nose krokodila kako bi zaplašili zle duhove i udaljili ih od bolesnika.Konjanici su skoro uvek naoružani jer moraju da brane bolesnika od zlih duhova, bolesti i smrti.
Ova ekskluzivna kolekcija pokazuje da je svaka mala statua umetnički mikrokosmos za sebe i da u svojim malim dimenzijama poseduje aspekte velikog estetskog značaja. Reč je o “umetničkom univerzumu u minijaturi”, kako piše Pjerluiđi Peroni, kolekcionar i istraživač afričke umetnosti.
Kao i sva dela takozvane “Primitivne africke umetnosti”, i “Putuchu Guinadji” naroda Kotoko navode nas da razmislimo o razlozima zbog kojih su mnogi veliki umetnici ranog XX veka – Modiljani,Marino Marini, Pablo Pikaso, Pol Sezan,Arman, Paul Kle, Alberto Đakometi, Maks Ernst i Konstantin Brankuzi – bili strastveni kolekcionari afričke umetnosti, koja im je bila velika inspiracija u njihovom umetničkom stvaralaštvu.
Učešće Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu u realizaciji izložbe “Kotoko konjanici, čuvari duše”iz Kolekcije Pjerluiđi Peroni ulazi u okvir evropskog i bilateralnog konteksta podrške i valorizacije kulturnog izraza afričkih naroda.
* * *
“Jedan od stubova na kojima se zasniva Evropska Unija, čiji je zemlja osnivač Italija, jeste očuvanje i unapređenje jezičke i kulturne različitosti naroda. Radi se o principu koji svoju osnovu ima u Rimskim ugovorima iz 1957, kamenu temeljcu Unije. Kulturna saradnja sa afričkim zemljama koju promoviše Evropska komisija danas je definisana konvencijom, poznatom kao“Sporazum u Cotonou”, za razvoj kutlurnih projekata od likovnih umetnosti do dizajna, filma, muzike, fotografije. Osnovne smernice Evropske komisije inspirišu se i “Konvencijom o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza” koju je usvojio UNESCO oktobra 2005. a koju je ratifikovala i Italija, za očuvanje kulturne raznolikostii i promociju kreativnosti. “Evropska agenda za kulturu u globalizovanom svetu”, iz 2007, dodeljuje kulturi važno mesto u političkom dijalogu Evropske unije sa geografskim regionima i pojedinačnim zemljama sveta. Ona ima za cilj da promoviše kulturne razmene i da sistematski integriše kulturu u programe EU i razvojne projekte, u skladu sa prioritetima dogovorenim sa zainteresovanim zemljama, sa ciljem da uspostavi laboratoriju dijaloga između naroda i kultura, kako bi se ojačala multilateralna kulturna saradnja, u okviru zajedničkog projekta, u kojem učestvuju i pojedinačne zemlje EU.U ovom kontekstu, razvoj naroda se podržava i unapređuje u skladu sa njihovim kulturnim, jezičkim i religioznim različitostima, kako bi se očuvalo istorijsko i umetničko nasleđe, tradicija i kulturna baština koje čine istoriju ovih naroda. Reč je o velikom projektu koji ima za cilj da omogući svim narodima da doprinesu demokratskom procesu i modernosti na osnovu sopstvenih kulturnih tradicija, za promociju mira i poštovanja ljudskih prava”. (Sira Miori, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i koordinator oblasti, savetnik za kulturu ambasade Italije u Beogradu)